Ka­ko se Cr­na Go­ra kre­će pre­ma Evrop­skoj uni­ji i za­jed­ni­ci zre­lih de­mo­kra­ti­ja i na­ši usta­vi će sve vi­še bi­ti kon­sti­tu­ci­ja, a sve ma­nje usta­vlja­nje vla­sti ali pr­vo mo­ra­mo za­u­sta­vi­ti vlast u zlo­u­po­tre­blja­va­nju ovla­šće­nja. To je ju­če na obi­lje­ža­va­nju 800 go­di­na od usva­ja­nja ve­li­ke po­ve­lje slo­bo­da sa­op­štio pred­sjed­nik Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Ran­ko Kri­vo­ka­pić. Ka­zao je da slo­ven­ski na­ro­di ima­ju ma­nju tra­di­ci­ju vla­da­vi­ne pra­va zbog če­ga se kod nas naj­vi­ši prav­ni akt na­zi­va Ustav, što po­ka­zu­je da se nji­me „usta­vlja vlast“, za ra­li­ku od si­ste­ma u ko­ji­ma usta­vi pred­sta­vlja­ju kon­sti­tu­tiv­ne ak­te.
– Po­treb­no je da usta­vi­mo vlast u zlo­u­po­tre­blja­va­nju svo­jih ovla­šće­nja i da vla­da­vi­na pra­va po­sta­ne nor­mal­nost u kul­tu­ri po­na­ša­nja lju­di, u shva­ta­nju osnov­nih vri­jed­no­sti ži­vo­ta i raz­vo­ja – na­gla­sio je Kri­vo­ka­pić.
Do­dao je da ne po­sto­ji raz­vi­je­na eko­no­mi­ja ko­ja ni­je za­sno­va­na na vla­da­vi­ni pra­va.
– Ona mo­že da tra­je go­di­na­ma ili jed­nu de­ce­ni­ju, ali ne mo­že da tra­je de­ce­ni­ja­ma. Sa­mo vla­da­vi­na pra­va obez­bje­đu­je si­gu­r­nost gra­đa­na – na­gla­sio je pred­sjed­nik par­la­men­ta.
U sa­zri­je­va­nju cr­no­gor­ske de­mo­kra­ti­je, ka­ko je is­ta­kao, mo­ra­ju se ob­ja­šnja­va­ti i ele­men­tar­ne stva­ri, ko­je se od­no­se i na po­dje­lu vla­sti.
– Da ne po­sto­ji sa­mo jed­na, ne­go tri gra­ne vla­sti. Ali, to je sa­zri­je­va­nje de­mo­kra­ti­je. Vje­ru­jem da će Cr­na Go­ra i nje­no dru­štvo bi­ti do­ra­sli vla­da­vi­ni pra­va – pod­vu­kao je Kri­vo­ka­pić.
Oci­je­nio je da je Ve­li­ka po­ve­lja o slo­bo­da­ma na­sta­la na sla­bo­sti vla­da­ra.
– Či­ta­ju­ći taj do­ku­ment shva­tio sam da su ve­li­ki is­ko­ra­ci na­pra­vlje­ni ne na ve­li­kim ide­ja­ma, već na sla­bo­sti­ma. Da sam to spo­znao ra­ni­je, vje­ro­vat­no bih se i ja i svi dru­gi dru­ga­či­je ba­vi­li po­li­ti­kom de­ve­de­se­tih go­di­na – za­klju­čio je Kri­vo­ka­pić uz po­ru­ku da ne po­sto­ji ni lič­ni, ni in­sti­tu­ci­o­nal­ni in­te­res ko­ji mo­že bi­ti iz­nad Usta­va i za­ko­na.
Am­ba­sa­dor Ve­li­ke Bri­ta­ni­je u Cr­noj Go­ri Jan Vi­ting re­kao je da se prin­ci­pi Ve­li­ke po­ve­lje o slo­bo­da­ma za­sni­va­ju na pra­vi­lu da sva­ko mo­že bi­ti po­zvan na prav­nu od­go­vor­nost.
– Za­ko­ni ma­lo zna­če uko­li­ko ne va­ži prin­cip da su svi jed­na­ki pred nji­ma. Ni­ko, bez ob­zi­ra na funk­ci­ju, for­mal­nu ili ne­for­mal­nu moć ko­ju po­sje­du­je, ni­je imun na ka­znu za kr­še­nje pra­va. Uko­li­ko bi­lo ko­ji dio na­šeg dru­štva do­bi­je mo­guć­nost da se iz­dvo­ji od ostat­ka i da vla­da bez mo­guć­no­sti ospo­ra­va­nja, ti­me si­je sje­me sop­stve­ne pro­pa­sti – is­ta­kao je on.
Po­sla­nik So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Sne­ža­na Jo­ni­ca ka­za­la je da je Ve­li­ka po­ve­lja o slo­bo­da­ma pred­sta­vlja­la pr­vi ko­rak du­gog isto­rij­skog pro­ce­sa ko­ji je do­veo do vla­da­vi­ne ustav­nog za­ko­na i da­na­šnje vla­da­vi­ne pra­va i prav­ne dr­ža­ve.
Pred­sjed­ni­ca Ustav­nog su­da De­san­ka Lo­pi­čić po­ru­či­la je da se Ve­li­ka po­ve­lja o slo­bo­da­ma sma­tra te­me­ljem isto­ri­je ne sa­mo En­gle­ske, već i evrop­skih na­ro­da, ali i kao osnov iz kog se mo­že iz­vla­či­ti de­mo­krat­ska po­li­tič­ka mi­sao.
– Cr­na Go­ra je pra­vil­no pre­po­zna­la da pra­vo mo­ra bi­ti iz­dig­nu­to na ni­vo dru­štve­ne dje­lo­tvor­no­sti ko­ja se po­sti­že pri­hva­ta­njem ulo­ge Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re kao za­štit­ni­ka osnov­nih ljud­skih pra­va i slo­bo­da. Ustav­ni sud gra­di objek­tiv­ni si­stem oba­ve­zu­ju­ćih smjer­ni­ca za dje­lo­va­nje dr­žav­ne vla­sti u okvi­ri­ma Usta­va. Ustav­ni sud ima zna­čaj­nu, te­šku i od­go­vor­nu ulo­gu u pro­ce­su iz­grad­nje Cr­ne Go­re, kao ne­za­vi­sne de­mo­krat­ske dr­ža­ve, a ta­ko­đe i da sa svo­jim od­lu­ka­ma obez­bje­đu­je da se u do­ma­ći prav­ni po­re­dak ugra­de evrop­ske vri­jed­no­sti i stan­dar­di – na­gla­si­la je ona.
Mi­ni­star prav­de Zo­ran Pa­žin uka­zao je za zna­čaj vla­da­vi­ne pra­va, či­ji je osnov­ni atri­but, ka­ko je re­kao, prav­na si­gur­nost.
– Bez prav­ne si­gur­no­sti ne­ma sta­bil­no­sti dru­štva. Bez sta­bil­no­sti dru­štva ne­ma de­mo­kra­ti­je, pro­gre­sa, kul­tur­nog i mo­ral­nog pro­spe­ri­te­ta. Po­seb­no ne­ma eko­nom­skog i pri­vred­nog raz­vo­ja i stra­nih ula­ga­nja. Pro­spe­ri­tet­no mo­že bi­ti sa­mo ono dru­štvo u kom se po­štu­ju me­đu­sob­na pra­va iz­me­đu dr­ža­ve i nje­nih gra­đa­na – po­ru­čio je on.
Za­štit­nih ljud­skih pra­va Šuć­ko Ba­ko­vić ka­zao je da su­šti­na ve­li­ke po­ve­lje o slo­bo­da­ma pred­sta­vlja njen osnov­ni zna­čaj i raz­log du­go­vječ­no­sti tog do­ku­men­ta.
Po­vra­tak Ve­li­koj po­ve­lji je po­vra­tak u ko­ri­je­ne de­mo­kra­ti­je, slo­bo­de i ljud­skih pra­va – re­kao je on.V.R.


Par­la­men­tar­na dik­ta­tu­ra kad se za­kon ne svi­đa moć­ni­ku

Pred­sjed­nik Gra­đan­ske ali­jan­se Bo­ris Ra­o­nić po­ru­čio je da je Cr­noj Go­ri po­tre­ban iskren i sva­ko­dnev­ni rad na pla­nu vla­da­vi­ne pra­va i ljud­skih pra­va.
– U Cr­noj Go­ri kad se usvo­ji za­kon ko­ji ne od­go­va­ra moć­ni­ku, to se on­da na­zo­ve par­la­men­tar­nom dik­ta­tu­rom. Za­to nam je po­tre­ban istin­ski rad, i to ne de­kla­ra­ti­van i for­ma­lan, ne na okru­glim sto­lo­vi­ma i kon­fe­ren­ci­ja­ma, već u sva­koj si­tu­a­ci­ji, gdje god vi­di­mo da su ova­kvi iza­zo­vi po­sta­vlje­ni pred nas. Žao mi je što u ci­vil­nom sek­to­ru ima sa­mo ne­ko­li­ko or­ga­ni­za­ci­ja ko­je to vi­de. Žao mi je što se sa Uni­ver­zi­te­ta ne mo­že ču­ti taj glas i što iz par­la­men­ta ni­je bi­lo gla­snog od­go­vo­ra ka­da su se od­lu­ke, ko­je ni­je­su bi­le u in­te­re­su moć­ni­ka, na­zi­va­le par­la­men­tar­nom dik­ta­tu­rom – na­veo je on.